Književnost

Kad mesec izlazi, zvona nestaju, a javljaju se staze neprohodne. Kad mesec izlazi, more prekriva zemlju, a srce se oseća

Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine. Jata lete u

Utopija, počev od istoimenog dela Tomasa Mora, postala je termin za idealno ustrojeno društvo – socijalni konstrukt savršenog uređenja ljudskih

Dugo u noć, u zimsku gluhu noć moja mati bijelo platno tka. Njen pognuti lik i prosijede njene kose odavna

Tebi je lako reći – idem, jer tamo nisi bila. Tebi je lako pružiti ruku, jer još nisi odlazila. Tebi

Bez mene ne postoje tvoji oblici. Tvoje grlo ima dva piska, tvoje čelo četiri bore od moje ljubomore. I kad

Devojaka toliko znam. Ako neka od njih hoće, dom ću rado da joj dam. Lud sam od samoće. Kupiću joj

Ruke nam se obavijaju, oči nam se upijaju, tako počinje povest naših srdaca. Noć je u martu, mesečina svetli; Vetar

Divno je, ljubavi, znati da si ovdje u noći, nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena dok rasplićem svoje brige

Haljina bela, purpurna traka, latice kidam dozrelog maka. Slavlje u selu poput oluje, u kolu njena pesma se čuje. Sećam