Književnost

Možda tu ljepotu kojom živim sada u nekom životu prosanjah nekada i ona me stiže sad u mimogredu u ovom

I Bio sam ja u Raveni. Gradić što samo mrtvilom diše, pun crkava i ruševina – u knjigama o svemu

Od svih biram tebe, imam poruku za tebe. Umrećeš – neka ti drugi govore šta hoće, ja ne mogu da

Šta tu radiš devojčice sa tim cvećem tek ubranim? Šta tu radiš devojko sa tim cvećem ne više svežim. Šta

Skratio sam ga za levo uvo; Zatim i za desno.. Razneo mu alku na opasaču vrelim olovom i onda ga

Dižemo ruke ulica se u nebo penje, obaramo poglede krovovi u zemlju silaze. Iz svakog bola koji ne spominjemo po

Zaboravu dželatu padoše šaka subote moje lepe umivene neumivene petkovi moji namršteni svi moji dani kad sme da se umre

Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te – u tvojoj bašti ja te vidjeh juče, gdje bereš krupne raspukle