Rabindranat Tagore – Kakva si da si, dođi

Kakva si da si, dođi, ne oklevaj pri oblačenju.
Neka ti je kosa raspletena, i razdeljak zamršen,
i jelek otpučen, šta to mari.
Kakva si da si dođi, ne oklevaj pri oblačenju.

Dođi hitrim koracima po travi.
Ako rumenila s tvojih nogu nestane,
jer je rosa pala,
ako se prstenovi oko tvojih nogu rašire,
ako biser poispada iz tvoje grivne,
šta to mari.

Dođi hitrim koracima po travi.

Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Jata ždralova doleću sa dalekih obala,
i vetar duše na mahove preko pustinje.
Preplašena marva beži pojatama u selu.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.

Zalud užižeš žižak na stolu radi svoga gizdanja –
dršće i gasi se na vetru.
Ko vidi da na kapcima tvojim nema crnila?
Oči su tvoje tamnije od tmurnih oblaka.
Zalud užižeš žižak na stolu radi svoga gizdanja –
dršće i gasi se na vetru.

Kakva si da si, dođi;
Ne oklevaj pri oblačenju.

Ako venac za kosu tvoju nije još ispleten,
šta mari;
Ako lančić oko tvoga lakta nije zapučen,
neka ga.

Nebo je pokriveno oblacima – pozno je.
Kakva si da si, dođi;
Ne oklevaj pri oblačenju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *