Đorđe Balašević: Dani bez nje su mi kao crno-bele fotografije sa izložbe cveća.

Voliš ti nju. Slegao sam ramenima, podigao ruku i prislonio sat na uho. – Pa, šta ja znam. Primetio sam da mi i sat ubrza svaki put kad je neko pomene.
Nešto sam načuo da sutra možda ne postoji, pa bolje da odmah probamo sve.

Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički, koja ima kvalitete na levoj strani grudnog koša i iznad očiju, čuvajte je, jer kad prokockate priliku sledi razdoblje seljačina i beštija, jer je neko pametan ukrao ono što vi niste znali ceniti.

Nekad potrošimo mnogo snage i vremena pokušavajući da prežalimo. Neki prežale, neki ne prežale, a neki shvate da nisu ni imali za čim da žale. Njima je najteže.

Na putu da postanem pokvaren dečko,sreo sam nju. Njenim ulaskom u moj život,periodni sistem elemenata postao je potpun. Čini mi se da je to mesto oduvek bilo rezervisano samo za nju i da je oduvek čekalo da se ona pojavi.
Nisam te nikada cuvao,nisam te nikada mazio,pazio,tvoju ljubav sam gazio,svemu smisljao broj.

Bila je tužna i rašminkana, ali mene nije moglo prevariti to što je izgledala kao polovni anđeo. Znao sam da nema polovnih anđela. Ima ih samo umornih.

S vrha brda svaka staza vodi nizbrdo malo ko je, čedo moje, tome izvrd’o.
Neki misle da nije imao srca, slučajno znam da ga je imao, mada moram priznati da mu to nije bio najkarakterističniji organ. Ipak, ne zameram što ga nije preterano forsirao.

A onda shvatih na prepad da te volim k’o nekad, vreme samo raspiruje plam.

Sigurno je u meni feler. Nakupilo mi se „dana žalosti“ za tri života. Ma, proći će, sve je do sad prošlo.

Koga izdati kad mi ostane da biram između nas dvoje? I, žalim… Ali prestar sam da bih izdao sebe još jednom.

I mada imam neke svoje trikove kako da ne mislim o tome,postoje stranice u kalendaru kad mi nema gde.

Pa ipak, nije nesreća, što me se ona ne seća, ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam.

Nije bilo moderno prvi se javljati devojci. Moj drug je propustio nekoliko dana, pa nedelju, pa nekoliko nedelja. Onda više nije znao šta bi joj rekao.
Ume život da bude lep, da smo zdravi i da je nama ljubavi. Nema se kad za žaliti, nemoj se sad uspaliti. Ej moja ti nemoj da ti moram faliti.

O, bila si dukata vredna. Što si pustila da te ovaj tu izgustira, budalo jedna!
Mladi ste, i treba da ste razočarani. Sad mu je vreme. Razočaranje vam je kao “male boginje“. Ako ga ne preležiš u mladosti, u poznim godinama te može ubiti.

Na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog, a u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim.

Ponekad te sanjam tako stvarno da pred svitanje svud po sobi svetlucaju zaboravljene šnalice i brošići. Ali buđenje me uvek sačeka na kvarno.

BY: Public Figure

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *