Aleksandar Leso Ivanović – Varka

Koračam ulicom pustom gore – dolje.
I ma gdje stao nogom na mokru cestu
učini mi se: na nekom drugom mjestu
radost ću neku naći – tamo je bolje.

I ređam mjesta: jedno, drugo, pa treće…
Pa opet – nespokojan i pokisao –
zanesen idem kuda me vuče misao:
Neznanom kutu mira i tihe sreće.

Obiđem svaki kutak što srce zna ga,
neće li i gdje njezin osmijeh sresti.
Al svud je, svud je isti: radosti nigdje traga
što mi se tužnom prisni na mokroj cesti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *