Nebojša Mančić – Kao jesenja kiša

Reci mi zašto ćutiš
Prolaze dani u strahu se grčiš
Sumnjaš ili nešto slutiš
Kratak je put a predugo trčiš

Zuriš u prazno kao da ničeg tu nema
Ni vode ni peska samo kamen zaboravljen ćuti
Iza zida ponor i razum naš što drema
Vratiće se možda samo nešto sluti

Taj nemir u tebi nikako da se stiša
Traje tako dugo
Dugo kao jesenja kiša

Nije to bol nego osećaj krivice
Duša razapeta na parčetu tišine
Vetrovi pronaći će tvoje uplakano lice
Možda je to ono što te dugo brine

BY: Nebojša Mančić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *