Nada Matović – Maslina

Za nekog ona samo je stablo,
kvrgavo, prignuto,
što svoje nožne prste
u škrip zariva.
Za nekog samo je plod
za nekog samo ulje mirisno,
za nekog krošnja što ćuti u suzama bijelim.
Ali blago miriše
Za nekog je drvo
zelenih listova.
od kojeg ljekoviti čaj se spravlja.
Za sve to je stablo –
maslina stara il´ mlada
što plodove svoje nesebično daje.
A ti putniče,
kad prođeš
pored njena stabla razgranata,
stani, predahni –
u predahu kratkom
svoj naklon joj pokloni.
Na njoj je ptica što tu studen čeka.
Ona obično drvno nije zato ona njoj leži,
niko od nje ne bježi, zato njoj svoje prisustvo pokloni.

BY: Nada Matović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *