Na današnji dan Neša Leptir otišao u vječnost i legendu kao dobri duh Beograda

Priča o Neši Leptiru je jedna od najljepših i najtužnijih priča domaće muzičke scene. Nenad Radulović bio je frontmen kultne grupe Poslednja igra leptira, sjajan muzičar, zabavljač, ali prije svega čovjek neverovatnog duha i harizme koji je svakom znao da izmami osmijeh, ali i koji je razumio tugu bolje od mnogih.

Stvorio je vječne hitove kao što su “Nataša”, “Vrati se”, “Srce od meda”, “Umiru jeleni”, “Grudi Balkanske”… Koji nas i danas voze emocijama. Bio je dio Indeksovog radio pozorišta i mnoge njegove fore i danas bi nas nasmijale do suza. Postao je dobri duh Beograda osamdesetih.

Neša Leptir preminuo je na današnji dan, 12. februara 1990. Imao je 31 godinu

Kažu da je, samo dvadesetak minuta pre nego što će zauvek zatvoriti oči, na pitanje: “Kako se osećaš?”, s osmehom odgovorio: “Pa, ne mogu baš da igram fudbal.” I to ističu kao dokaz da ga prepoznatljiva vedrina i smisao za humor nisu napuštali do poslednjeg dana.

Prepričava se i kako je pred samu operaciju tumora na mozgu, pravio šou na VMA, pevao i glumatao, a kad je anestezija počela da deluje, obratio se osoblju imitirajući Slobodana Miloševića: “A sad, svi na svoje radne zadatke!” I legao.

Da, Neša Leptir se sa svojom tragedijom nosio na poseban način, ne dopuštajući ni sebi ni drugima da skliznu u patetiku.

Međutim, to ne znači da sam nije razmišljao o mraku. Navodno je dan pred smrt na poleđini lekarskog recepta ispisao svoju poslednju poruku.

“Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta”.

To je bila tajna koju je na samrtničkoj postelji čuvao iza osmeha.

Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je “tamo”, posle. Ali znam da on zna… Moj brat je uvek imao dve vizije: sanjao je plavi bicikl i vetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vetar – rekao je Nešin brat Željko u razgovoru za Novosti.

BY: Public Figure / Noizz.rs / Novosti.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *