Elena Ederlezi – Noćni dnevnik Al Džazire

Podigni uvis ruke,
Neka svet vidi kako od nas ne ponosiš ništa;
Lak ti je korak – davljenik sam na obali suze,
Uhvaćen za slamku – što u obliku prašine, vratiće mi vetar.
Podigni ruke uvis,
Jer reč drugih pada nožem na moje;
Na skupini pseta ove kosti lome,
A odneo ništa u grob tvoje nisam.
Podigni ruke,
Poslednju misao noć za jutro prišiva;
Otišla si bez zbogom,
U vazduhu reči – raskalašna neman;
Sa stakla ekrana govori novinar Al Džazire,
Još po neki kamen
U stenu stasa – ne strošen time što nekog je sapleo noćas.
Podigni ruke uvis,
Neka svet vidi da teret nisi od nas ponela,
Jer u grobu samo crvi znaju
Šta si meni tuđe, praznih ruku, ostavila.

BY: Elena Ederlezi
Photo BY: In a relationship with freedom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *