Arsen Dedić – Tko mnogo daje malo prima

Tko mnogo daje, malo prima,
ti ništa ne znaš draga moja,
večeras pijem u čast prve
od svojih ljubavi bez broja..

O takvoj ljubavi ja pjevam,
upravo onoj što se plaća,
u tom životu tako škrtom
odlazi sve, malo se vraća..

Užitak taj od jednog sata
do ludog srca ni ne dođe,
nježnosti malo i malo tuga
zatvoriš vrata i sve prođe..

Čovek sam živ, nisam svetac,
milovan lažno i ja sam bio,
besplatno bješe al ne marim,
jel prave nježnosti sam htio..

I tako dalje teku dani,
za ovaj život mi smo slabi,
jer tu se uvijek neko nađe,
ne daje ništa a sve grabi.

Ne žalim danas nit se kajem,
odgovor ne znam i ne pitam,
al bezbroj puta mi je dosta
po svojoj prošlosti da skitam.

Zatvori vrata svojeg doma,
za san se spremaj budi sretna,
a mene pusti da s borim
i sam da idem protiv vjetra..

Danas ih sretnam sa malo tuge,
ko da im ništa nisam dao,
i dok ih gledam samo mislim
gdje mi je cvijet mladosti pao..

Ko mnogo daje, malo prima,
ti ništa ne znaš, draga moja..
Večeras pijem u čast prve
od svojih ljubavi bez broja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *