Jovana Tošković – Zaljubiću se… Sutra

Hoću da se zaljubim
Saopštavam vrckavo i transparentno
Naručujem naglas kao porudžbinu u restoranu
Hoću da se zaljubim
Iako naslućujem nedostatak volje da sebi dozvolim svaku ljubav
Moja samoća počinje da se smeje planovima
Želiš to samo na kratko, čujem je
Ona je adut i kec iz rukava svaki put kada neko pomisli da može da se igra
Jači je igrač od svakog koga poznajem
Preživela je sve ruže i svo trnje koje je sama sadila i birala da gaji
Upoznala me je sa mnom i više me ničega nije strah
Naučila me je da uvek govorim ono što smatram istinom i da je nevažno šta će drugi misliti
Misliće ono što će misliti i to će govoriti o njima
I zato ako ti nisi spreman, pusti me
Jer u tom slučaju ne bih u tebe da se zaljubim
Ovog puta mi treba muškarac u svakom smislu te reči…

Samoća se smeška jer vrlo dobro zna da sam težak samotnjak koji obožava ljubav
I da to već neko vreme činim najbolje iz daljine
Reči su moje igračke i volim da ih slutim pre nego što postanu istina
Hoću da se zaljubim
I mogu da to ponavljam danima i godinama pa sve do zatvaranja kruga
i da posle toga odem da djuskam i da ne dajem nijednu paru na to da li me neko gleda
Hoću da se zaljubim,
govorim dok prizivam mora i planine koje sam osvojila i one koje me tek čekaju
najslađi su mi Komovi
jer dok mislim na njih imam u srcu osećaj pobede a u ustima ukus krvi
tu krv sam osetila kada sam se posekla na stenu koja me je spasila pada
i tada se krv pomešala sa suzama zbog zahvalnosti postojanja
i sada, ne usuđujem se da donosim odluke za unapred jer najbolje znam da to nije pametno
uzaludno je, ne mogu da znam unapred niti želim da predvidim
vešto koristim svoju neozbiljnost i samosvest
nameštam sat da bude malo netačan
vidim tvoj dolazak i unapred govorim da ti je samouverenost uzaludna
sve dok ne upoznam tvoje srce neću znati da li imamo šanse za ovaj dan
onda kada osetimo da imamo šanse za još jedan dan, oh, to će biti ozbiljna stvar
smišljam govor o svemogućoj ljubavi koju uvežbavam pred malim ogledalom na noćnom stočiću
pojavi se i demonstrativna suza u oku..Pomalo tačan sat govori da stiže ponoć…Ovaj… O čemu smo ono pričali?
A, da…Zaljubiću se, zaljubiću se…
Sutra.

BY: Jovana Tošković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *