Aleksandar Sergejevič Puškin – Za ***

Ja pamtim slast tog divnog trena
kada pred mene stade ti
kao sa višnjeg sveta scena
gde čisti genij lepote spi.

Sred muka tuge beznadežne,
sujetnih iskušenja zlih,
dugo sam čuo reči nežne
i sanjao tvoj mio lik.

Prođoše leta. Svud metežan
oluj mi bivše rasu sne,
i glas tvoj zaboravih nežan,
i nebeske crte sve.

Tako su tekli moji dani
sve u tmuši sužanjstva tog,
bez snova čak, na posnoj hrani,
nestaše suze, ljubav, Bog…

Ali se prenu duša snena:
I evo opet javi se ti,
kao sa višnjeg sveta scena
gde čist genij lepote spi.

U slasti je opet srce moje,
dočeka dan vaskrsa svog
jer se u njemu opet roje
život, suze, ljubav i Bog.

Drugi prevod

Trenutka ja se sećam sjajna,
kad preda mnom se ti pojavi
kao priviđenje, kao tajna,
i kao lepote udah pravi.

Kad tuga sve mi skrha nade,
a kinjile me strepnje tašte,
tvoj nežni glas mi pevati stade
i lik tvoj snevah na dnu mašte.

No, doba minu. Vihor nežni
raspršio mi i sne i javu.
i predadoh tvoj glas nežni
i lik nebeski zaboravu.

Polako su se vukli dani
u zabiti, u zatočenju,
bez zanosa, bez suza ranih,
bez nadahnuća, nalik mrenju.

Ali stiže duši buđenje.
I opet mi se ti pojavi
kao nenadano priviđenje
i kao lepote udah pravi.

Kucati stade srce vruće,
nov život u njemu maha uze.
I opet plamti nadahnuće,
I ljubav sja, i teku suze.

Ova pjesma je napisana Jula 1825 i posvećena je Ani Petrovnoj Kern (1800-1879). Mnogi smatraju da je ovo najlepša ruska ljubavna pjesma.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *