Bob Marley – Živi život koji voliš

Božji apostol sa dredovima koji daju identitet svetom čoveku bio je među nama, živeo je među svojim sunarodnicima na malom karipskom ostrvu Jamajci. Iako bi se očekivalo da čovek koji se rodio u prirodnom raju, a društvenom paklu kakva je Jamajka bila zahvaljujući Englezima, bude izolovan od svih svetskih umetničkih i socijalnih dešavanja, Marli je svet pokušao da podredi svojim plemenitim ciljevima i tako centar zbivanja premesti na domaći teren, na polje mira, ljubavi i poštovanja. Bob je još jedan blistavi dokaz da mesto rođenja ne predstavlja ništa do emotivni momenat u životu svakoga od nas. To mesto nas ni po čemu ne određuje, ograničava, jer mi smo svi pre svega sinovi planete, naših roditelja, a tek onda topovsko meso naših veštački izgrađenih, pohabanih i oronulih država. Kao što je Marli želeo, tako i ja verujem da će doći trenutak kada nas boja kože neće determinisati, već možda boja očiju, ili slika naših delanja.

Jamajka je izvorno zemlja naroda Taino i Aravak, koji su živeli u miru do dolaska Kolumba i bande nakon njega, koja je sa sobom nosila oružje, viruse nepoznate ovim miroljubivim narodima, okove kao i vrhunsku pohlepu i suštinu zla. Nakon što je većina domorodaca poumirala, u nedostatku radne snage, Španci odlučuju da na ostrvo prebace sam bog zna koliko brodova sa Afrikancima koji će obavljati najteže fizičke poslove. Za vreme krvave vlasti Španaca, koja je trajala do sredine 17. veka, ovo ostrvo nosilo je naziv Santiago, da bi ga prisvojili i preimenovali Englezi u danas poznatu Jamajku.

Jamajka tako postaje zemlja ljudi kolonizovanih iz Afrike, dovučenih u lancima zarad uzgoja šećerne trske. Zemlja pod surovim vođstvom nazadne, agresivne i nadasve samoproglašene civilizovane Velike Britanije izborila je svoju nezavisnost 1962. godine iako je ropstvo, u svim britanskim zemljama, zvanično ukinuto još 1938. Sve ove informacije su jako bitne kao okolnosti u kojima je Bob stvarao, živeo i gradio svoju viziju.

Rođen između ova dva važna datuma za Jamajčane, tačnije 6. februara 1945, Marli dočekuje ’62 kao sedamnaestogodišnjak koji gori od želje da svojoj zemlji obezbedi veru i nadu baveći se onim što pored fudbala najviše voli – muzikom. Još jedna veoma važna stvar, bez koje danas ne bi pričali o Marliju je i njegova vera, odnosno religija. Rastafarijanci i njihov tek rođeni pokret na Jamajci odigrali su veliku ulogu u Bobovom životu, a kroz njega i u životu svih nas, koji muziku upijamo na toliko različitih načina. Marli ne bi bio Marli da nije bilo Rastafarija, da nije bilo Hajle Selasija koji je inspirisao umetnika kao i sve Jamajčane. Vutra koja je bila neizostavni deo rastafarijanizma bila je takođe zaslužna za njegove pomirljive tonove, kreativne eksplozije, ali i veliku dozu nemara koju je iskazao prema svojoj deci, ali i svom zdravlju u krajnjoj liniji.

Kako je on kupio energiju i ideje od drugih velikih ljudi i velikih mislioca, tako je i on dalje prenosio svetu poruke ljubavi, integriteta i ponosa kroz akorde, i poznato lagani rege ritam. Njegovi briljantni tekstovi bude nadu i teraju na promišljanja, a pozitivne melodije unose neophodno poverenje i osmeh koji budi intuiciju da će sve biti dobro, da ćemo sve teškoće prebroditi vedrinom. Od prve pesme “Judge not”, pa sve do poslednjeg koncerta imao je jasan cilj, veru i talenat da taj cilj i dostigne.

Marlijeva prerana smrt 1981. godine potresla je svetsku javnost koliko zbog muzike koja je iako obogaćena novim stilom ostala uskraćena za njegovo visočanstvo, toliko i zbog njegovog ličnog uticaja na ljudsku svest. Poruke koje je upućivao mogu se porediti sa biblijskim zanosom i mudrošću. Jer on je znao kako upakovati mudrost u zezanje i djuskanje. Povreda nožnog palca tokom igranja fudbala sa prijateljima otišla je predaleko, a bolest melanoma na kraju se proširila duž čitavog tela ovog velikog čovečuljka. Za sobom je ostavio jedanaestoro dece sa sedam različitih žena, mnogo dobre muzike, ali pre svega gomilu misli koje bi valjalo usvojiti tokom životne borbe. Do pojave Juseina Bolta bio je najpoznatiji Jamajčanin koji je slavu svoje zemlje proneo širom naše Zemlje. Bio je jedan u nekoliko stotina godina, jedan vredan u mnoštvu bezvrednih generacija.

“Vetrovi koji ponekad odnose nešto što volimo, su isti oni koji donose ono što učimo da volimo. “

“Emancipuj sebe iz mentalnog ropstva, jer niko do nas ne može osloboditi naše misli.”

“Kada su jedna vrata zaključana, zar ne znaš da su mnoga druga otvorena!?”

“Ljudi koji se trude da načine svet gorim ne uzimaju slobodan dan. Zašto bih ja?”

“Ne sudi ukoliko ne sudiš sebi.”

“U izobilju vode, budala je žedna.”

“Nikad nećeš znati koliko si snažan, dok biti snažan ne postane tvoj jedini izbor.”

“Veličina čoveka nije u tome koliko će bogatstvo steći, već u njegovom integritetu i sposobnosti da pozitivno utiče na okolinu.”

„Voli život koji živiš, živi život koji voliš.“

Ovo su samo neke od njegovih grandioznih misli spakovane u nekolicinu slova. Jednostavnost je oduvek bila odlika genijalnosti i inteligencije, zar ne!?

BY: ATaK  – Džabaletan.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *