Goran Matić – Ti i ja

Mi smo rasli pod bljeskom sečiva
Sad ona kolaju po nama
Kao neka prepredena vojska
Tek ujtru sunce me skine sa vešala sna

Ljubav rodimo u srcu
Gasimo je na usnama ili rukama
Kao da čeda bacamo u vodu
Naša su stopala puna pogrešnih koraka
Noćas ću ovde leći u postelju od čička
Govoriću da te volim staviću te reči
Kao lopov mardevine na tudji zid
Vodiću ljubav kao da glodjem kost

Posle godina gladi
Setiću se gde sam ostavio ključ onog sna
Koji sam brižlivo gajio za tebe
Izvesti te kao slepca u šetnju
Tamo gde putevi prestaju
Brojaćemo korake unazad, kao deca
Dok potpuno ne nestanemo

U džepu sam poneo vetar koji opipava lice
I prepoznaje samo tebe
Možda ću najzad povući sumnju iz tvog imena
Pašćeš kao redak sneg na preoranu zemlju srca
Možda ću povući vreme iz tvojih očiju
Možda ću povući vrisak iz tvog grla
Koji se šćućurio tu kao uplašena ptica
I broji novembre do tvog nestanka
Šta će ovaj svet sa njim
Kad te ne bude

Jednom smo bili bića od pliša
To se ne oprašta

BY: Goran Matić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *