Jovana Tošković – Kafana kao takva

Ovih dana ludujem…
Govorim sebi da me zima podseća na dane sa tobom, mada to govorim svakom godišnjem dobu… Već su počeli da odmahuju glavom u pregovorima sa mnom. Puštaju me da te naslutim, u svemu sa čime nemaš nikakve veze, kako bi mi dočarali ludost kojoj ne vidim kraj.

Znaš, iako se neki snovi ne ostvare, ne znači da nisu bili tvoji. Ovih dana sam ti posebno naklonjena, fale mi tvoje bore oko očiju i samo pokoja seda u kosi, koja te nedovoljno odaje, ako mene pitaš…

Ovih dana živim po boemskom delu moje ličnosti, koji je pažljivo negovan tokom godina. Govorim konobaru da donese čaše za lomnjavu i pokaže ugao koji zahteva srču. Ugao koji razume i violina koja oseća i daje.
Ovih dana osećam staru poznatu destruktivnost. Osećam da stopala priželjkuju korake po staklu i primećujem da se iskusno više ne izuvam u tim momentima. Ovih dana sam luda i tražim samo naše pesme, sve dobijam i gubim za dan, ne marim za pobede niti poraze, pohvale niti kritike. Kakve to veze ima sa bilo čim?

Kako god vi mislite, govorim svima, jer vrlo dobro znam da bi me sada zanimalo samo tvoje mišljenje, iako ne želim da pitam, iako znam da znam.
Ovih dana negiram sve što je očigledno.

Pa ipak, iskustvo mi kaže da neće ni ovih par dana trajati večno, kada bih te ćutke uzela za ruku, videla u tvojim očima sve što želiš da kažeš, poštedela te drame i priče i rekla da ćemo se izabrati u nekom drugom životu, u kojem budemo imali pristupačnije okolnosti, lakše uloge, više hrabrosti za ono što se želi i barem malo manje odgovornosti i moranja za ono što se mora.

Iako ove dane provodim u našim kafanama,
u prilikama kada se u prolazu pogledam u ogledalo
vrlo dobro znam
da je tako moralo biti,
da je to za obostrano dobro.

BY: Jovana Tošković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *