Miroslav Mika Antić – Ikona

Zaboravi da negde na svetu
postoje nekakvi tvoji muževi, i moje žene,
i postelje u kojima su snovi zanat.
Neka drumovi budu za mene i tebe pruženi
ove slučajne večeri daleko u nepovrat.

Možda smo zato i rodjeni da jednom tuda odemo.
Da ti milujem kosu kao da sam ti prvi.
A posle, da jedno drugome malo lepog dodamo
uz dve – tri mrve ljubavi i jednu kapljicu krvi.

Nikada neću zbog tebe ići da ločem rum,
ni da sročim za večnost najbolju pesmu kraj caše.
Malo mi se osmehni kad se vratiš niz drum.
I nemoj da mi mašeš. Ni ja neću da mašem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *