Goran Matić – Kao

Kao da sam tražio
da hodam po melanholičnoj šumi
i sakupljam drva
za nadolazeću zimu osećanja.

Kao da sam tražio
ujednačenu buku sata
u okviru od tišine
što liči na serpentine
koje se penju
u planinu nejasnog vremena.

Kao da sam tražiio
Plod slutnje na drvetu radovanja,
noge kojima me savest sapliće,
podrhtavanje sebičnog kolapsa svetla
u tvojim očima,
pseći izmet na potpetici jutra.

Kao da sam tražio
pokvareno zvono na recepciji kajanja
u momentu razuđene smrti
tvog elektronskog boga
i svadbu sto nailazi seoskim sokakom
u koji se odavno uvukao muk,
bidermajer u ruci maskiranog stranca.

Kao da sam tražio
da zapretiš svakoj iluziji,
nateraš je da postane stvarna,
praćena jezivom egzekucijom
tvojih bedara.

Ti si tražila
da te upoznam sa svojim demonima
da živite kao braća,
u narescima moga mesa
u ovoj kući kojom bauljam
kao bezglava muva i epitaf dodira.

Kako bilo
još moje misli hodaju na prstima
da te ne budim
iako si davno otišlla

BY: Goran Matić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *