Aleksandar Sergejevič Puškin – Zimsko veče

Bura maglom nebo krije,
vihor snježni fijuče,
to ko zver ona zavija
i ko dete zaplače.

To krov od nje ostareli
slamom nama zašumi,
to ko putnik zakasneli
u okna nam udari.

Naša stara kolibica tužna,
tamna samo spi.
A što li mi, o starice,
uz okance ćutiš ti?

Il od bure zavijanja
umorna si, druže moj,
il vretena tvog zujanja
opio te tihi poj?

Pijmo, dobra drugo naša,
za mladosti moje jad,
pij od boli, gdje je čaša?
Srcu bit će lakše tad.

Poj mi pesmu kako j’ ptica
preko mora živela.
Poj kako je devojčica
zorom vodu nosila.

Bura maglom nebo krije,
vihor snežni fijuče,
to ko zvijer ona zavija
i ko dijete zaplače.

Pijmo, dobra drugo naša
za mladosti moje jad,
pij od boli, gdje je čaša?
Srcu bit će lakše tad.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *