Radule Rakočević – Ljubljeno

Ja ljubim sjenku divotnu tvoju…
Jer, da si stvarna, pogubno bi bilo,
Sve bi se izgubilo što se snilo…
Hoću da ostaneš u mom nespokoju,

U mom neznanju zastalom na putu,
Gdje sam krenuo jednog jutra kasnog…
O, ljubljeno moje, u tvojemu skutu
Ostade li riječ, mene izgubljenog …

Ići ću za sjenkom… jer i ja sam sjenka….
Pratiću taj sjen, otužno i jasno …
I sve što je bilo, ode bez lijeka …
LJubim, sve ja to, u ovo veče kasno …

Ko zna već , koja nerado po redu
Teče veče, neuredno, nepromišljeno…
Tako samo srljam, u strah, u bijedu….
Laku noć svemu što je sramno, a ljubljeno….

BY: Radule Rakočević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *