Tijana Kostov – Leti

Otišao si
da nađeš sutra
i svetlost
letiš
postao si nemiran pramen vetra
što ne ume više da korača
samo srlja u daljine
što pomalo liče na san
letiš
ušuškan u neznanje
ne znaš za pad
pad ne postoji
dižem pogled u visine
pokaži mi svet
ne gledaj brodolome
ne prljaj nebo
znaš
ako zažmuriš
ništa što ne želiš
neće postojati
zaboravi na tlo
na raniji razbijen pogled
i slobodno zaplači
pokvasi novi početak
i nikad se više ne okreći
udahni let
prihvati
svet nastavlja dalje bez tebe
ne vraćaj se dole
gde ti prašina oduzima pogled
trkaj se sa vetrom
kovitlaj se u dubokim uzdasima
slobode
sreće
prevali preko leđa
vekove suza i ustajanja
dopusti mraku da ostane dole
odustani od bola
leti
nauči da ljubav može sve da popravi
viči moje ime
ljubav može da te popravi
gledam te iz prošlih života
ne pamti me
viči moje ime
i leti
pokloni me visinama
dopusti plavilu
da te zagrli
i odvede
u onaj san
što nekad bio je tako dalek
leti
ne vraćaj se u prašinu
ne vraćaj me u prašinu.

BY: Tijana Kostov / Insp.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *