Jovana Kaluđerović – Čika Cane kaže: „Srce kuca, tu je“

I mislim da nikad neću shvatiti kako srce kuca niotkud, odakle se čuje kad se ne vidi, je li zakačeno za nešto i ako nije zašto nije, plaši li se mraka – al sigurno ne, čim lupa onako blesavo kao raštimovana sekcija bubnjeva na školskoj priredbi. Ne pričam ti koliko sam željela, jer valjda ne znam ni šta bih ti rekla. Čuvam te malo jačim, al nipošto većim srcem. Moj blaži ritam za tvoj neustrašivi. Hvala što si htjela da ti baš ja budem kućica. Ne, ne mislim da su to čista biologija i hemija, te da si se ispod moga srca skućila tek tako. Pojavne stvari su, a naučićemo to zajedno, za one koji umiju da vide samo očima. Takvi možda duže žive, al’ izeš duže ako nije makar malo ludo.

Danas kad si velika djevojka od cijelih 150gr i dok te znam još jedino u crno- bijelom retro fazonu, možemo početi i sa ozbiljnijim temama. Ti si leptirić u mom stomaku i jato nasmijanih ribica. Hor svitaca i svjetlucavo treperenje mora. Ti si skoro dvije čokolade sa lješnicima od po 100gr. Naše prvo otkidanje nogu kada je doktor u sedmoj nedelji skroz bezbojno rekao: „Dođite za sedmicu dana da vidimo da li srce kuca.“ Ti si vrijeme do sledećeg pregleda provedeno sa rukama na stomaku koje oponašaju ritam srca i uče te kako treba da lupa. Bum-bum. Pauza. Bum-bum. Dan – noć. Bez odmora. Bum – bum. Pauza. Bum – bum. Zeznula si nas mangupe, jer kad je prokuckalo, bilo je mnogo više uzastopnih bumova bez pauze. Baš kao oni šašavi bubnjevi s početka priče.

Smislili smo ti ime. Tata kaže da će ti pravo ime biti nadimak, skraćenica od punog imena, a da će te on zvati imenom, koje će ustvari biti nadimak. Kad ga jednom pitaš zašto to radi, odgovoriće ti „Zato što si od početka sva naopaČka, a imaš i na koga.“ Jeste, tata je onaj dasa na čiji se dodir zavrtiš, kad ni na moj nećeš. Skroz ok tip. Totalno naš, vidjećeš. Iako se kao fol naljutim kad priča da si već sva na njega, da znaš da širim ruke da zagrlim još jedne beskrajne, bistro – mile kesten oči i usne koje često pobrkam s oblacima. Oko nekih stvari ne pravimo kompromis, tako da na lokne računamo.

Elem, ti si moja djevojčica. Tufna i nebo. Boja i čigrica. Čarobna lampa i zajebant. Ti si jedan plus jedan koje je tri. Smiješna si sa tim tvojim prstićima i stopalima koje mi pokazuješ na ekranu sad kad si konačno velika. 150gr. Šta se hvališ, je li? Sjedi dolje, igraj se i ne brini ništa. Rasti. Čuvam te. Volim te. Ne dam te. Lijepo ti je srce. Najveće. Najjače. Vrlo si zajeban lik, al’ može ti se.

Od ljubavi si, a ljubav je zakon.

BY: Jovana Kaluđerović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *