Atina Mušić – SAMOĆA

Teško se nosim sa samoćom u noćima tamnim poput ove.
Misleći o tebi tjeram strah iz svoje prazne sobe.

I posmatram nebo i zvjezdani sjaj i slušam Une huk,samo da otjeram strah od samoće.
Samoća me kao omča steže oko vrata.
I iz oka kiša sklizne i zapeče poput plama.
Samoća me u okove steže u ovoj tamnoj noći.
Još te čekam,još se tebi nadam, a znam
da nećeš mi doći.
Teško se nosim sa samoćom u noćima tamnim poput ove !
Molim te, navrati katkad i uljepšaj noći ove!

BY: Atina Mušić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *