Patrik Weiss- Radosti

Često odem u šetnju
Dok ti spavaš kući.
Tebi godi samoća,
A meni su potrebni ljudi.

Jer što bi radio
I što bi bilo sa mnom
Kada ne bi imao ljude da im se čudim.
Da ih opisujem, promatram i kudim.

I iako u šetnji pronađem cijeli svijet, smatrao bi se ludim,
Da te s mojim glupostima zamaram i zbog njih te budim.

BY: Patrik Weiss

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *