Veselin Pejović – Za nju

I dok tužne misli moždanim svodom plove,
Srce moje tebe od misli kroje.
Gledam kako sa one strane ode,
Ode od mene,
Bogu u zagrljaj pođe.

Crne oči zatvori.
Sada u njima nema one želje jake
Samo blijedi pogled – kameni.
Do kraja neistraženi.

A znam,
Đžaba ja antologije pišem.
Kada to što pero pokreće,
Sada crna zemlja prevrće.

BY: Veselin Pejović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *