Tijana Iloski – Ritual

Svake stote godine.
Zaspim.
Sanjam sebe
kako spavam.
U tom drugom snu
se smešim.
Neko leži uz mene.
Udiše me očima.

U tom drugom snu,
a taj drugi san je lep.
Ne znam ime tog,
nekog.

Na vrh jezika mi je u prvom snu.
Poznajem tog nekog,
oduvek.

U drugom snu,
znam da je tu,
ali ne znam ko je.

Taj neko me oslovi,
svaki put drugim imenom.

Od straha se probudim
kroz sve snove,
odjednom.

Na javi,
sećam se samo imena
koje nije moje.
Presvučem ga u najlepše oči koje nađem.
Tim očima,
koje nisu moje,
već one mene iz drugog sna,
one koja voli tog nekog,
čije ime ne zna,
ali njega zna.
Tim očima,
tražim njega,
koji me poznaje .

Svake stote godine,
ja promenim ime,
da bi me pronašao.

BY: Tijana Iloski

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *