Anica Dobra – Svečane Bele Košulje

Dugo hodam već

kroz moj rodni grad

izgleda mi da

već je pao mrak

 

Moj grad je lep

kada je dan

al’ umoran je

i treba mu san

 

 

Svečane bele košulje

zovu me sad na proslave

al’ ja ih više ne čujem

odlazim sama, nestajem

 

Penjem se na breg

da oteram mrak

na bregu je kip

u ruci mu mač

 

I čuje se smeh

i čuje se plač

i vidi se Beč

i vidi se Drač

 

Svečane bele kosulje

zovu me sad na proslave

al’ ja ih više ne čujem

odlazim sama, nestajem

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *