Radule Rakočević – OPET VEČERNJA

Igro sam se noćas, sa sutonom blagim
Ja, čari nebeske, i sva moja sjeta…
I u toj igri ludoj, sa osmjehom dragim,
Već preboljeh tugu predstojećeh ljeta…

I bi krik ptice iznad moje glave,
Nepouzdan, glasan, kao vapaj crne,
I sve boje nebeske, krvave i plave
U mom gorkom oku, tamno zacrvene…

I bi takvo veče …I ti banu kradom…
Ne zastade, nego, u noć crnu ode …
Ptice mi javiše, iz prikrajka, s nadom

Biće noći druge… mnoge noći brode …
Biće i krika ptica s nekom novom snagom,
Biće i tame i noći … I noć tako ode …

BY: Radule Rakočević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *