Damir Gegić – Vozovi

Kasni voz, izgleda, neki odron prokleti. I momenti oteti sjate se u dlan. Neću te kleti, aveti, sada kad sam star… Nek me sporo izlomi ovaj usran dan.

Bilo je tu svega, osmijeha u prazno. U prazno si pucala, a pogodi metu. Ono što trebam, tražim i čekam, drug prozva kaznom, od milja ti opraštam načinjenu štetu.

Restart.

I ponovo bijelo nebo, zemlja i oči. Bez ijedne boje, kao da je prvi tren.

Izgubljen, u istome, hodam a kao da stojim.

Prozor je zamagljen.

Ne stižu vozovi, jer prokleti odroni, blokiraju prugu i mene.

Validni lozovi, sa pogrešnim ciframa, jer pogrešno je vrijeme.

U dzepu mi karta, još od prošlog marta, u jednom smjeru, bez nade za povratak. Restarta nema jer ostah bez starta, pa glavu sebi otvaram.

Pa sebe, tebi otvaram.

 

BY: Damir Gegić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *