Biljana Hukić – ŽENA U ŽENI

Gubila sam, tražila,

nalazila, prolazila hodnicima,

prepunim glasova, smeha,

tišine, ljubavi, bola!

 

Svaki put se pitala, ko sam,

sta trazim,

vodila monologe setne!

 

Šaputala,

noć me krila u naručje svoje.

Ljubila, plakala,

mrsila ruke da ne čitam

dlanove nežne

– od poljubaca rumene,

– pa grube, pune bola,

besa, trazila sam sebe.

 

Svaki put nalazila drugu!

 

Jedna satkana od rose,

poljskog cveća,

izvor u oku bljeska

iz duše poj ptica se čuje

a druga, ne želim je,

pogurena starica, bore broji,

pogled setni, tetura, trazi.

 

Traži, onu drugu što sanja dugu,

srce joj polje narcisa

a oči se smeju, srećom pričaju.

Sretnu se negde na pola puta,

negde, gde tas podlo vaga,

ni tamo ni vamo žena u ženi

dve su a jedna.

 

Jake, svoje, pogledi,

ruke im se stope, duša jedna,

znam ko sam, samo malo,

još lažem sebe.

Pogledom grlim dugu i kišu,

bore, polje i staricu  grlim.

 

Sve je moje.

 

Ona i ja, jedna duša a lomi se,

bori na pola.

Žena u ženi, ja sam!

 

BY: Biljana Hukić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *