Rade Jolić – JOŠ JEDNA LJUBAVNA PJESMA BEZ NASLOVA

I baš kad sam obje ruke
Prekinuo
I baš kad sam obje noge u koljenu
Izlomio
I jezik zubima otkinuo
I baš kad sam se
I tvoga i moga Boga odrekao
Dođe san ko izdajnik
Sa zrnom u njedrima
I reče
JA SAM ONA

Ne bih mu ja dozvolio
Nego on sam tako dođe
I ništa ne pita
Pa pod trudno srce oganj raspalio
A vatra ko vatra
Luda i vesela
Čeka miris nerođenog mesa
A bješe to ono zrno
Što ga ona i ja tražismo
Horizontalno golišavi i živi
Dok su nas jata kokošaka ubjeđivala
Da je njihovo
A mi im lijepo i nježno
Rekosmo

I baš kad sebi iskopah vid
San reče
POGLEDAJ ME
I kad uši gogovski odsjekoh
On poče da pjeva
Da izluđuje
I mami
I kad mi srce u šaci otkuca kraj
Tada i on stade
Skide šešir
Zabaci frak
Pokloni se dostojanstveno
Zatim pogleda u svjetlost
Baš kao što rade glumci na pozornici
I reče
JA SAM NADA

I ništa mi drugo ne ostade
Nego da spavam
I njenim rukama da milujem
I njenim očima da gledam
I njenim jezikom da ljubim
I da ponovo čekam
Bezgrešno začeće novog života

BY: Rade Jolić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *